Давних година, у маленој Рашкој, рођен је трећи и од Бога мољени син Стефана и Ане,  принц Растко Немањић. Док су се његова браћа Вукан и Стефан играли мачевима, уживали у лову и у свим благодатима владарске породице, млади Растко жудео је за нечим другим. Све световно њему је било страно, а све духовно познато и блиско. Уживао је у црквеним богослужењима, упознавању света, науке  и свега што оплемењује душу.

Расткова душа жељна светлости, успела је да младог принца упути у манастир. У својој седамнаестој години млади принц, добија име Сава и од тада својим проповедима, шири хришћанство, подиже манастире и оснива прве преписивачке школе.  Захваљујући његовим подухватима ми смо овде, стојимо, пишемо и богати смо знањем.

Прохујали векови, нису успели да униште и баце у сенку култ Светог Саве. А као  најбољи доказ тих похујалих векова смо ми, који данас као и сваког 27.јануара враћамо сећања, причамо и уз ускилик љубави славимо Савино име.

Светитељу у част , ученици наш школе припремили су програм светитељу у част и тако нас још  једном подсетили колика је његова важност за историју.

Ученици  су  рециталом и причама  уприличили свечаност.

Координатор програма била је наставница српског језика Јелена Веселиновић.